neka te prate hiljade tambura....

Moj bivsi muz je ispred zgrade, uhodi me ceo dan, prisluskuje mi stan, mobilni....Uzeo mi je pravo na ovaj lep i suncan dan, pravo da ga podelim sa ljudima koje volim, onima koji mi daju bezrezervnu podrsku i prolaze ovu moju bitku noseci parcice na svojim ledjima. Sedim u strahu, prikovana za laptop, moj jedini voljeni laptop kome sam poklonila traume, suze, naceto srce...I to je sve sto imam sad. Tuzna, zeljna paznje, razumevanja i bezrezervne ljubavi vise nego ikad....postajem rob sopstvenog zivljenja....I pustam suzu za sve zene u mojoj situaciji, one drage bez laptopa, koje same nose svoja lomljena krvava srca u rukama i idu kroz zivot dan po dan, verujuci da ce bolovi nestati sa greskama u licnom izboru. Ne, ja nisam odabrala nasilnika. Trazila sam i odabrala ljubav, verujuci u nju silinom postojanja, kako mlada zena moze da veruje....ne sluteci...nocne more, novi nepoznati lik, ogoljeno pusto srce koje tone u duboki mulj sa datim zavetima: i u dobru, i u zlu. Prestrasena od tudjeg ja, odrzava me vera u moje ja, mamino i tatino ja, ono u kom smem da postojim sa manama i zeljama, bez packe i kazne. Zlocin na da mnom jos nije dostigao kaznu ruskih romanticara. Ali vera koju imam...ona vera da sam vredna svakog suncevog izlaska i zalaska ne dami da se pomirim sa nasiljem. Kaze mi da se nadam, da maske spadaju, da nicija ne gori do zore....da i ja imam pravo na ljubav i mir. Moj otac, sjajan covek, rekao mi je da ljubav nije samo voleti, vec da kad ljubav jednog u vezi oslabi drugi skupivsi svoje uspomene o ljubavi mora da te otprati uz pesmu : neka te prate hiljade tambura.....dakle, ako te je neko ikad voleo, pustice te da pravis svoje izbore i pozrlrti ti nove ljubavi. Ja mu verujem. I zato, ostavljam sve promasaje za sobom i gutam knedlu u grlu...Dok mi suze oci moj nasilnice, ja te pustam sa tom pesmom i nadam se da ces nestati iz mog zivota zauvek....a mene neka prate hiljade tambura u novo slobodno jutro, sa jacobsom i mlekom, malo secera, pa nek tece dan.....a ja odoh sa tamburama u borbu za svoj zivot i ljubav novu, koja mozda, ali samo mozda jednog dana bude moja prava i puna svega onoga sto sa nasinikom nisam osetila....Ja volim ceo svet, ali tebe bivsi dragi ostavicu za sobom u blogovima, jer dok god postoji slobodna kuca, zena koja zna, mama i tata i brat koji podrzavaju, Marija koja place sa mnom i bodri....ja cu sa tamburama cekati novi dan. Aznam da ce osvanuti lep, jer u njemu nece tebe nigde biti. Pozdrav od vase Ines