nit' breg muhamedu, nit' muhamed bregu

Svakako je vazno voleti zemlju u kojoj si rodjen, odrastao, naucio sve skole po redu, postao ugledni gradjanin...Samo, nakon uglednog gradjanina, postaje se niko i nista, nevazan istoj toj svojoj zemlji i od iste otpisan. Naime, kako voleti nekog ili nesto, pa tako i zemlju, ako te ona ne poznaje i ne priznaje, ne stiti tvoja prava data ustavom zemlje, ne prepoznaje te u redovima za sve i svasta, pa jos kad si zrtva nasilja kazni te papirologijom, postupcima, odlaganjima ( kao da zivot moze da ceka?! ) jer ce i nasilje isto sacekati da prodju sve babine, dedine, pomrli, rodjeni, slave, nove godine i praznici. Razocarana, obeshrabrena od strane osobeu koja me je napravila zrtvom, i tako uvukla u ovu pricu, dolazim po pomoc i nailazim na odbijanja, negiranja, okretanja glava od problema koji je samo moj, postajem zrtva i neuredjenog sistema drage mi zemlje, dakle zrtva na kvadrat. Svi imaju vremena za moj zivot, niko se ne obazire na moje krike, nikom se ne zuri. Pomalo bescasno potucam se po javnim ustanovam, iz jedne u drugu, jer ako nece zakon k meni - ja cu pravo k njemu. Obavim sve sto ne znam, sto drugi neki znaju placeni za to ali su negde na kafi, produzenoj s mlekom, nastavim dalje, pravo ka zatvorenim vratima sudstva. Svi jadni obnevideli odjednom kad dodjem ja na red da mi se pomogne, kazu "cekaj do septembra" ( a ja cekala i februar, i jul pa cu i taj famozni septembar! ), a ja kako da kazem nasilju da me pusti do tada smisljam i premisljam. A sa svih medija idu apeli da se smanji nasilje, a ono bice treba da se skupi k'o 5 banki, samo od sebe. Ili i ono da ceka sa mnom radni mesec u godini....?! Da sam za neke stvari previse pametna i da me od silne pameti svakog dana samo boli glava jasno mi je od malena. Ali da su svi ucmali u javnim sluzbama i da je glupost jedina konstanta shvatila sam onog momenta kada su me isti koji pozivaju na suzbijanje nasilja izlozili, cutke, istom na jos neko vreme, odlozivsi moj spas bez imalo razmisljanja. Onda kazu : ne pitaj sta zemlja moze da ucini za tebe, vec sta ti mozes da ucinis za nju. E pa ja sam mojoj zemlji platila sva obdanista, blok br.5 za likovno, knjige i djacke torbe, skolarine za fakultet i koricenje diplomskog rada. Kao i poslove za koje sam "prekvalifikovana", za druge nekvalifikovana, a kao zrtva nasilja od zakona diskvalifikovana. To je ova moja zemlja ucinila za mene. Nasilnici setaju slobodni ulicom, lepo je vreme, prija im, ima ih na svakom koraku. Mi zrtve istih cemo u male kuce, ponovo zakljucane kao u logoru, sklonjene od nasilja, da nas niko ne vidi. I onda mi dodje da i ja pocnem da silim sve zive za sta hocu i kako mi dodje, pa da i ja ne stojim u redu javnih ustanova kao glupa zrtva, nego da se setam po gradu kao pravi nasilnik i rusim sve pred sobom. Ne isplati se biti ni zrtva nicija, ni prepametan u zemlji koja ima izopacene standarde, ne isplati se ni voleti takvu zemlju, a jos manje joj nesto pruziti. Ako je ljudski sporazum da se nadjemo na pola puta, onda neka jedno bude jasno - taj put je grbav i jos uvek poplocan kamenom gluposti i bezobzira, i nema na pola nista, nit' ce breg muhamedu, nit' muhamed bregu, vazno da i muhamed i breg to znaju a mi cemo ostali vremenom osetiti to na svojoj kozi. Tudj zivot, kao ni vas, nema vremena i svi oni koji odlazu resavanje ozbiljnih problema naci ce se u istoj vatri, jer nasilje ne nudi opcije, a moj zivot nije ultimatum koji ce da napravi gospodja sudija kad svrati na posao po naocare koje je pre proslog godisnjeg zaboravila. Volite svoj zivot i cuvajte ga sebicno za sebe, borite se za njega jer niko drugi nece. A ja sam o zemlji mojoj naucila danas ovo : ima fiktivne ustanove, fiktivne radnike, fiktivne call centre za urgencije, fiktivne zakone i fiktivne apele. Posto i ja zivim na fiktivnoj adresi, mozda je i moj zivot fiktivan. Ali nasilje je vrlo realno i tu ni malo ne bi smelo biti fikcije. Postujte sebe i druge, samo tako cemo postati stvarni pa ce mozda i sve fiktivne stvari zameniti prave i korisne. Puno vas voli i ljubi vasa Ines, a da i moj blog ne bi bio fiktivan ostavite svoje komentare i misljenja.