Danas sam uzela brijac u svoje ruke, kad vec nemam kontrolu nad svojim zivotom. Plakala, povredjena ucenama koje ne prestaju, spijuniranjem mojih konekcija cak i na netu. I osetila sam, dosta je....dok sam se tresla lezeci na hladnim plocicama mog malog kupatila i prala ih suzama...koje teku nezaustavljive. Uzimam brijac i prislanjam ostricu na levi zglob ruke, trazeci najdeblju venu...kroz glavu mi prolazi nemoc da zivim svoj zivot kako zelim....zakonima koji me nisu zastitili...svemu sto sam zelela da postignem u mom ukradenom zivotu, koji je postao mali, skucen, tudj...Krecem da skipljam snagu...neka potece krv...spasa. Zvono kao spas...moja druga ja, moja sestra, moja mila Mare...ulazi i sprecava me da stavim tacku na svoje postojanje. Satima sedim tu, posmatrajuci stvari oko sebe, nesvesna ih, dok u soku osecam svu bol misica u grcevima, bol u srcu, bes u dusi....prejasan jedinni bes...jedini siguran osecaj u ovom soku i bunilu meni nametnutog klona mog nekadasnjeg zivota. Sabiram se, tesko kupim suze, tesko kupim volju za nasravak bitke...bitke protiv mog nasilnika, trka za moj mir. I odlucuje bes moj umesto mene da ga ubije, zauvek da sam sigurna da je umrlo i njegovo maltretiranje s njim....nek idu pod ruku...do vraga....Nema kompromisa sa nasilnikom. Pregazena rec je uvek teska svaki hiljaditi put, kao i prvi...Podizem se sa poda. Umivam se ledenom vodom, pustam gust mlaz po licu da ispere visegodisnje slojeve suza. Pozovem ljuda koji imaju savet za ovakve situacije, poslusam ih i onda mi sine: kakvi dogovori sa nasilnikom, kakva komunikacija. Od fizickog maltretiranja i pracenja shvatim najgora je prica. I tako je mene danas za malo ubila plejada prejakih reci....Ziva sam.Imam ideju da za pocerak ostavim svoje vene na miru, pa da onda mrznju i bes usmerim ka nasilniku, a ne sebi samoj sto to trpim. Kazem sebi, pooooolaaakoo, korak napred. I shvatih da od komunikacije sa zlotvorom nema nista
. Radujem se sto je brijac u kupatilu ostao za zivotnu a ne smrtnu namenu. Glava gore, koliko god je tesko, nema predaje. Zivot je da se zivi i uziva, a mrak neka ga onom koji je odavno svojim postupcima oresao na tamnu stranu. Ja sam jos ziva, to je nekad dovoljno motivacije da se uspe i nastavi dalje....ka mestu gde nasilnik ne zaviruje. A to mesto postoji. Ja cu ga naci...Budite pametne drage moje dame...i cuvajte se, jer nasilje vreba u liku oca, muza, decka...I ne zaboravite, nisu to samo teske reci vec i bolesni stavovi. I da, rec itekako moze da ubije, Pa se pricuvajte i od razarajucih razgovora. Volim vas i budite mi zasticene i bezbrizne. kisss Ines
Нема коментара:
Постави коментар